Share

Koliko poitičke stranke u Srbiji veruju da “biračko telo” može da se pridobije i na”digitalnom prostoru?”

Političke stranke u Srbiji pomalo zbunjeno posmatraju ovaj “Internet talas” koji lagano natapa i žestoko menja sve pore života, uredno koriste mejlove za komunikaciju sa svojim mesnim odborima, čule su za društvene mreže i znaju da one ne služe samo za linkovanje muzike, uredno su  platile izradu sajtova – ali nikako da sve te naizgled nepovezane pojave i poslove  materijalizuju kroz jasno definisane “organe” i zaduženja unutar sebe samih, dakle kroz organizovanje svojih članova i pristalica koji bi se bavili upravo online procesima i to počev od  – juče, jer danas je već kasno.

Tek što su apsolvirale uredno korišćenje svih klasičnih marketinških alata namenjenih politici, pred njih je stavljen nov izazov – online prostranstvo. Posmatram srpsko višestranačje od 1990. godine i imam razumevanja za ovo nesnalaženje. No, pa koliko juče je bilo užasno teško objasniti “aktivistima na terenu” koliko znači obići komšije i uopšte “agitovati” od vrata do vrata. I sad je glavolomno u srcu kampanje pred neke izbore naći “posetioce – dobrovoljce”, a kako neće biti teško prihvatiti jedan sasvim drugačiji koncept borbe za “još jedan glas u nizu.” No, razumevanje nije i opravdanje, tim pre što ovde ne govorimo o prodaji jabuka (što nipošto ne podcenjujem) već o  izboru ljudi koji će odlućivato o suštinskim stvarima naše svakodnevice.

Continue reading