Share
Kovin-Ekspes

Kovin Ekspres

Ne znam šta će se dogoditi sa mmmm….“milka” čokoladom kad mrmot jednog dana prestane da je kuva i pakuje, ali i tog maglovitog jutra na kioscima će se baškariti dnevne novine, nedeljnici, specijalizovani časopisi, besplatni listovi i sav taj divni papirni svet na kojem počiva ne samo informisanje naroda već i obrazovanje, opšta kultura, čitav kulturološki kod svake nacije.
Simpatična, a povremeno i zabavna, “analiza” medijske scene u Srbiji i njena arhaična, kvalitetom oskudna stvarnost, koliko stignem da pročitam u online svetu, iskočila je (s pravom) u prvu liniju blogerskih tekstova.
Nešto manje me, međutim, raduje nepotreban i “i bez satelita” vidljiv nadmen odnos prema “klasici” u kojem, eto, činjenica da neka redakcija nema “ni sebe ni zaposlene” sa twitter nalogom predstavlja novinarskim žargonom rečeno “mamac” za čitaoca da nastavi za konzumacijom teksta. Jer, eto, i to je dokaz da kaskaju za vremenom, te da ih treba prepustiti komunalnoj inspekciji. Pravi kvalitetan, analitičan i čitanja dostojan tekst ovde više niko ne može da napiše, naročito ako odbija da to radi na kompjuteru.

Zaplašeni krizom pre svega štampanih medija, nespornom i evidentnom, vlasnici ISTIH spas mogu da nađu samo u blogerskom svetu, odakle drpaju tekstove i tako popunjavaju svoje sve manje čitane stranice.
Pravi pisci ili čak novinari-pešaci (mlađarija koju urednici šalju kako bi “pokrili” neki protokolarni događaj), definitnivno ne postoje u realu, na papiru – sve što je valjano napisano u Srbiji nalazi se u serverima, tim neuronima sadašnjosti.
A činjenica da “klasici” neće da uče, otvaraju FB i twitter profile, definitivno dokazuje krucijalnu tezu: za deceniju-dve neće biti štampe!
Gutenberg je džabe krečio?
Ne verujem.

Continue reading