Ko ovde piše?

Dragan Radović, nekad novinar, vlasnik i izdavač lista Kovin Ekspres i istoimenog informativnog sajta, kolumnista i pisac lake literature u pokušaju, ali to danas ne bi trebalo preozbiljno shvatiti

I kao da se čitav moj život zbio
u gradu u kojem nikad nisam bio.
M.Bećković

    Mrzim kad moram nešto da napišem o sebi! To podrazumeva da budem sistematičan, odmeren, skroman, uglancan ko stilska komoda – uglavnom sve ono što protivreči kreativnosti koja bi, je li, ipak trebalo da bude glavna u ovom javnom CV-ju.

Gornja rečenica je bila neophodna, jer ovaj blog ima za cilj neprekidno „šetanje“ između realnosti, off line sveta ako vam je tako bliže, i kreativnog maštanja pretočenog u priče, bile one u formi komentara, osvrta, izveštaja ili pravih priča (sumnjivog kvaliteta).

Dakle, metamorfoza stvarnosti kakvu čovek poznaje i priznaje od svog nastanka na ovom blogu je spirituns movens. U daljem „razvoju događaja“ pokazaće se da se moja malenkost najbolje oseća pišući takve tekstove. Za čitaoce ne znam, pa se unapred izvinjavam.

Rođen sam 1957. godine (mada sam, naravno, duhom mlađi bar 20 godina) u Kovinu, a tu sam i dan danas. Živim na 200 metara vazdužnom linijom od porodilišta u kom sam se prvi put oglasio (kasnije mi je to pomoglo u delu radnog veka koji sam proveo kao spiker na radiju). Na žalost, ova činjenica govori o tome da sam od rođenja do danas prevalio samo 200 metara, što me čini ozbiljnim igračem jedino u svetu puževa.

Posle nekog literarnog konkursa, na kojem je pobedio jedan moj patetični adolescentni sastav, poslali su me u Radio Kovin da pravim emisiju za decu.Nisam ni slutio da je ta naizled epizoda iz mladih dana zauvek opredelila moj životni put.

Iako sam oduvek novinar, nisam završio žurnalistiku.  Diplomirao sam na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Igrom slučaja, jedno slobodno radno mesto u Radio Kovinu i Kovinskim novinama povuklo me je u red „zaposlenih ljudi“, mada sam tad bio još apsolvent. Diplomirao sam kasnije, kad sam stigao do mesta urednika oba ova medija, tek da ne iritiram ostale zaposlene.

U informativnoj kući koja je „držala“ ova dva medija radio sam kao saradnik od 1975, a kao „izvršilac“ od 1984. godine i za to vreme prešao put od „donosioca bureka (i još po nečeg) do glavnog i odgovornog urednika i direktora.

Godine 2006. napustio sam matičnu kuću i otvorio svoje Informativno izdavačko preduzeće VID VESTI d.o.o. koje izdaje lokalni list Kovin Ekspres, a bavi se i drugim poslovima.

Od samog početka list je podupirao informativni sajt (formalno blog koji nosi WordPress) na adresi www.kovinekspres.rs koji je, na dan kada ovaj tekst pišem (23. oktobar 2009.) među 400 najposećenijih u Srbiji. S obzirom da sajt „nosi“ lokalne informacije iz kovinskog kraja, ovo smatram uspehom.

U avgustu 2009. godine svoje blogerske afinitete i definitivno sam iskoristio da počnem sa blogom „Novinarska patka“ – dakle, upravo ovim na kojem se trenutno nalazi vaš brauzer.

Novinari vole da kažu za koga su sve pisali. Nemam razloga da to preskočim: bio sam spoljni saradnik Radio Novog Sada, Borbe, Naše Borbe, zagrebačkog Večernjeg lista, Politikinog Bazara, napravio ponešto za TV Novi Sad i Jež, napisao nekoliko monografija, a neću prećutati i da sam na konkursima tadašnje Zajednice radiodifuznih organizacija Vojvodine pet puta osvajao nagrade kao autor emisija, a najmanje tri puta kao urednik informativnih radijskih emisija. Uvek sam se pomalo bavio satirom i godinama sam u Kovinskim novinama imao rubriku „Češagija“ koju danas „gajim“ u svom listu Kovin Ekspres.

Ako vas i to interesuje, glumio sam u 6-7 pozorišnih predstava (bio Jelenče u Radovanu III), recitovao oko sat ipo pri kraju svake žurke, utovarivao cigle u lokalnoj ciglani,  asistirao geometrima noseći onu daščetinu, davao časove iz matematike (a studirao prava), hteo da studiram istovremeno medicinu, elektrotehniku i sociologiju (al’ me baksuzi odgovorili), povremeno bio i turistički vodič (!), pomalo učestvovao u osmišljavanju  nekih offline kampanja…sve u svemu, trudio se da živim punim plućima.

Toliko za sad. Ne mogu da napišem ono što će tek doći – jer od svega znam samo jedno što će se sigurno dogoditi, pa gledam da ne prizivam đavola.

P.S. Ovo je jedan veoma stari blog, tako da slobodno sve prebacite u prošlo vreme. Osim mene kao takvog!