Nemačka podmornica potopila brod kojim se poznati srpski pesnik vraćao iz Francuske, piše Blic na koricama knjige poezije koju čitalac dobija besplatno uz svaki primerak novina, a o čemu bruje sve društvene mreže
Objavljivanje istine o pogibiji Vladislava Petkovića Disa, autora čuvenog hita „Možda spava“, gurnulo je u stranu sve druge vesti koje danas kruže po društvenim mrežama u Srbiji.
U knjizi pesama velikog srpskog moderniste, koja se besplatno deli uz dnevni list „Blic“, domaćoj javnosti saopšteno je da čuveni srpski pesnik, koji je originalnošću stihova išao daleko ispred vremena, nije doživeo najzrelije stvaralačke godine. U tome ga je sprečila prerana smrt, nakon tragičnog potapanja broda kojim je plovio ka Krfu. Brod je 1917. godine potopila nemačka podmornica iz mediteranske flote ove zemlje.
Vikipedija pedantno beleži da je „Dis (je) pesnik iracionalnog, on slike nalazi u podsvesnom. Pesnik je sumornih raspoloženja i čak očaja, njegov je izraz setan i muzikalan. Jovan Skerlić ga je kritikovao, jer se Dis nije uklapao u njegov ideal naprednog pesnika. Kasnija kritika, počevši od Isidore Sekulić, uvrstila je Disa među najbolje srpske pesnike nalazeći da je uveo u srpsku poeziju modernu poetiku i nov senzibilitet, i pored izvesnih jezičkih nebrižljivosti.”
Zanimljivo je da je ovaj deo teksta o Disu štampan na koricama zbirke preuzet sa Interneta od reči do reči, ali iako izvor nije naveden, to izdavaču nije uzeto za zlo jer je Vikipedija mnoge naše intelektualce formirala i tako trajno zadužila.
Javnost, koja puni stupce društvenih mreža, jednodušna je u oceni da je objavljivanje zbirke pesama Vladislava Petkovića Disa nesumnjivo od velikog kulturnog značaja. Iako je izdanje skromno opremljeno, ono je puno poezije koja, po mnogima, prevazilazi opuse Jelene karleuše i Svetlane Ražnjatović čije korake mediji i društvene mreže budno prate.
Takođe, moguća trudnoća Stanije, mada još uvek pod velom misterije, danas više nije među najvažnijim statusima i tvitovima.
Broj osvrta na govor profesorke Rajne Dragićević, ipak, i dalje svedoči o poštovanju koje naši ljudi gaje prema profesorima srpskog jezika i književnosti, ali i prema literaturi uopšte.
No, sada je očigledno da štampanje Disovih pesama, a sigurno i ma kog drugog važnog književnog dela, od čega su veliki izdavači odavno digli ruke, ipak uspeva da baci u senku sve druge događaje o kojima se na Fejsbuku, Tviteru i drugim mrežama temeljno raspravlja.
Umesto “epiloga”, Disov stih koji, ‘ajd da se foliram, k'o da je pisan za “potrebe ovog teksta.”
“Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.”
