Ovo mi nije prvina: pisati izveštaj sa događaja kojem uopšte nisam prisustvovao. Ma nije ni neki izuzetak: upropostio sam ogromno parče (svog) dvedesetog veka pišući unapred izveštaje sa raznih (ne može raznoraznih, nepravilno je) skupova i sličnih šou programa na koje bih, posle, dolazio rasterećen odvratnog dead line kamena u stomaku.
Ovo je drugojačije: niti bio, niti išta čuo, samo od jutros po blogovima tumarao i od tuđih komada „suvenira za pamćenje“ sakupljao kockice za ovaj “pisani” mozaik.
„Cehovski“ skupovi su, an generall, po mnogo čemu slični. U centar događanja postaviš ozbiljne teme etc. a goste posle razvališ adekvatnim količinama „rodila grana – biće maligana“. (Prevesti za slučajeve: vina, viskija i sličnih tečnosti.) Konverzacija to jest upoznavanje, kao možda i najvažniji deo okupljanja, i…ma onih godina kad sam to „upražnjavao“ bilo je toliko dobro da neću više da bla, bla sistemom gnjavim zalutalog čitaoca. Zato mi je i žao propuštene, a retke, prilike.
Takve stvari uvek valjaju, čak i kad pada kiša, veju snegovi, čovek ili žena ostanu bez leve ili desne cipele ili otpali žar cigarete sjebe novu košulju sa sve zaostalom špenadlom skrkanom u „leđima“. Glavobolja se podrazumeva, al ima za to leka: zamolite prvu damu iz svog vidokruga za nešto “protiv glave”. Još bolje za glavobolju.
