Share

Pre 24 godine, na današnji dan, posle mučkog uboda nožem, zaustavljena je karijera Monike Seleš, naše najbolje teniserke svih vremena i jedne od najuspešnijih igračica u istoriji “belog sporta”.

Petak, 30. april 1993. godine. Po zvaničnom kursu nemačka marka vredela je u “krnjoj Jugoslaviji,” tog poslednjeg dana u mesecu 75.000,00 dinara. Isplaćene zarade već su, po uličnom kursu, „premeštene“ u sigurnije valute. Počinjao je vikend u zemlji koja se već skoro dve godine krvavo cepala po starim šavovima.

Privremeni beg od mučne stvarnosti stizao je, eh ironije, iz Nemačke: Monika Seleš igra četvrtfinale turnira u Hambrurgu protiv Bugarke Malejeve.

Godina je dobro počela: u januaru je osvojila osmi grend slem pobedom nad Štefi Graf u finalu Australijan opena. Nemici je Monika bila, po svemu, jedina prava rivalka, ali to se može tačnije reći obrnutim redosledom. Niko nije sumnjao da je pred devojkom iz Novog Sada još blistavija karijera, jer je poređenja sa najboljim teniserkama u bogatom opusu ovog sporta već uveliko prate, a ona ih s lakoćom potvrđuje trofejima.

Zaustavljena karijera

Uobičajena pauza između gemova pri rezultatu 6:4 4:3 zaustaviće, međutim, njenu karijeru i nepopravljivo uticati na dalji tok istorije ženskog tenisa. Do klupe na kojoj se odmara Monika Seleš stiže izvesni Ginter Parhe, navodni frenetični obožavalac Grafove, za koga će sud kasnije utvrditi da je mentalno poremećen, što će ga osloboditi bilo kakve kazne, i nožem joj nanosi ubodnu ranu u gornjem delu leđa.  Objektivi televizijskih kamera se okreću ka Magdaleni Malejevoj, a potom vidimo i smušena lica iz organizacije koja pomažu Moniki da legne na peškir…

Postoje svedočanstva da su naši ljudi iz Hamburga vrlo brzo pohitali ka stadionu i tražili razgovor sa zvaničnicima turnira. Pojavile su se samo osobe iz obezbeđenja bledo ih gledajući. Monikina majka Ester jedina je smogla snage da im se obrati  i zahvalila na podršci. Nešto kasnije dvoje ljudi iz grupe koja je pešice otišla do bolnice dobilo je dozvolu da uđu i prenesu opšte želje za brzi oporavak.

U naredne dve godine shvatićemo da nismo bili svedoci početka samo sportske već i životne drame mlade Novosađanke. Njoj će trebati više od dve godine da se oslobodi jeze izazvane hamburškim avetima. U Nemačku, pak, nikad više nije kročila ogorčena na nepostojanje bezbednih uslova za igru. Da se tome ni sad ne pridaje dovoljna pažnja misli i danas.

Borba sa traumama

Povreda je bila takva da je mogla na teren nakon pet do šest meseci. Ožiljak u mladoj psihi, međutim, nije mogao tako brzo da zaraste. Usledili su meseci oporavka i bolni depresivni momenti praćeni prejedanjima i viškom kilograma.  O tome je kasnije otvoreno govorila.

Vratila se na  teren 27 meseci kasnije. Monika je igrala i dalje dobar tenis, uspela je  da 1996. još jednom osvoji grend slem u Australiji. Njena karijera, međutim, tekla je znatno ispod pređašnjih visina. Čak i tako, ukupno je na 53 turnira podigla pobednički pehar i ušla u ekskluzivno društvo teniskih legendi.

Foto: screenshot/youtube