Mardok „zapucao“ – Google u defanzivi?

„Dobro novinarstvo je skupa roba“
Rupert Mardok
Rupert Mardok, jedno od najmoćnijih imena u svetskom medijskom carstvu, svoju žestoku verbalnu paljbu po informativnom servisu jednog drugog finansijskog „kapitalca“, Gooogla, te brojnih zahteva svim izdavačima od ugleda da počnu sa naplatom svojih sadržaja koje stvaraju vrhunski profesionalni novinari, konačno je prešao liniju gromoglasnog govora i „ispalio“ prve „salve“ u medijskom obračunu koji će, u svom finalu, verovatno sasvim preoblikovati poslovne modele u industriji vesti.

„Sada smo ažurirali program tako da izdavači mogu ograničiti korisnike na ne više od pet strana dnevno“, prenosi reči Džoša Koena, jednog od menadžera Googla, današnja „Politika“ u tekstu pod naslovom „Rampa na besplatne vesti.“

Najava ovog kontraverznog ostvarenja pretnji moćnog Australijanca došla je pre tri nedelje u najdirektnijem obliku kroz izjavu direktora digitalnih medija u Mardokovoj kompaniji News Corporation, Džonatana Milera, koji je, kako je to 16. novembra preneo informativni servis PC Worlda (Mikro u srpskoj verziji) izričito rekao da će „njihova kompanija već u nekoliko narednih meseci blokirati prikaz vestima preko Googlea.“

Iz Googla je tada usledio odgovor da, u tehničkom smislu, nije nikakav problem eliminisati iz njihove „ponude“ bilo čije vesti (to je samo banalan softverski zahvat), no bilo je jasno da niko tada nije ozbiljno shvatao reči čoveka koji se, ma šta mi mislili, najbolje razume u „prodaju vesti“ jer je na tome zaradio brdo para. A namlatiti silan novac u nekom poslu i pri tom biti neupućen u njegovu srž, prilično je smela teza.

Prva etapa ovog Rupertovog pokušaja da vest, kao najdragoceniju robu koju proizvodi današnja industrija, unovči (kao i bilo koji drugi proizvod koji se valorizuje na tržištu), sadrži u sebi ograničenje na maksimum pet tekstova dnevno koji se, preko News servisa Googla nude čitaocima. Klikne li znatiželjnik i na šestu, uslediće upozorenje da je limit ispunjen te da, ukoliko želi i dalje da čita, mora da se registruje i otvori novčanik. (Politika precizira da ovo prenosi BBS.)

Gaf, nadmenost ili zbunjenost
Zanimljivo je, ako je tačno prevedeno, šta je povodom ovog ograničenja koje je Mardokova News Corporation uvela rečeno u samom Googlu. Naime, ovaj pretraživač je velikodušno saopštio da će „izaći u susret izdavačima koji zahtevaju da ograniči pristup njihovim sadržajima“. Simpatičan gaf, zbunjenost ili puka nadmenost „Velikog Brata“ – Google, naime, samo distribuira informacije o tome gde se šta nalazi, a ne i informaciju kao takvu nad kojom nema nikakvo intelektualno svojinsko pravo.

Šta će se dalje događati zavisi koliko od Rupertove samouverenosti (potkrepljene analizama online tima njegove korporacije), ali i od ponašanja drugih velikih igrača na tržištu vesti. Čitalac tu, definitivno je jasno, nema šta da izgubi. Baš kao što nikad nije ni „pojeo besplatan ručak“, tako nikada nije besplatno čitao vesti. Preplitanje puteva kojima ide medijski novac ipak na kraju pokazuje da se za informisanje, nezavisno od poslovnog modela, plaća na ovaj ili onaj način.

A reč „besplatno“ je tipičan relikt nekog davnog vremena, odnosno fraza proizvedena za neke druge svrhe.

U ovom času sva ta dešavanja koja je inicirao Rupert Mardok veoma su daleko od srpskih medijskih prilika i sasvim sam uveren da ih ne treba dovoditi u neku bitnu vezu. No, to je već neka druga tema.