Hoćemo li o događajima u susednoj ulici uskoro čitati samo u prestoničkim medijima ili – nigde?
„I za kraj, ali ne zato što je najmanje važno već zato što je to za sve nas možda i najznačajnije, posebnu pažnju trebalo bi obratiti na svestran i pošten razvoj lokalnih medija. U Srbiji, generalno, dolazi do kontrakcije medijskog kapitala. U toku je tržišna utakmica gde se manje gleda na loptu, a više na protivničke noge, trka za tiražem i rejtingom može građane dovesti do toga da sve znaju o događajima na „Farmi”, a da pojma nemaju šta se važno događa u vašem gradu ili opštini. Dok ih nešto ne poplavi.“
Ovim rečima je Dragoljub Žarković završio tekst objavljen u Blicu 14. juna pod naslovom „Đonom u koleno“. Gde, ko, kad i ostali novinarski pomoćni alati ovde su u drugom planu: suština je, na nesreću, detektivski tačna, a za čitalačku publiku i novinarsku profesiju bolnija i od povremenih „đonova u koleno“. Kako se storija o lokalnim medijima odvija, neće ih uskoro niko tužiti, novinari se neće žaliti na neisplaćene (a i isplaćene) plate, lokalni moćnici i „oglašivači“ će nesmetano raditi narodu na polzu, a narod će se nadvikivati od sreće zbog pobede nad Nemcima ili već nekim tamo sportistima.
