Milan Popović – Cvika kao Stanislav u „Radovanu III“
Ako niste poznavali Milana Popovića – Cviku, onda malo znate o autentičnom, urbanom, šmekerskom i umetničkom i Kovinu tamo negde od šezdesetih pa do kraja prve decenije ovog milenijuma.
Imao je stotinu zanimanja, interesovanja i života, i svaki je živeo dvesta na sat. Čak i kad je vozio njegov ikonični „spaček“, u koji bi, doduše retko, znao da zaboravi da smesti i svoju levu nogu kad bi sedao na vozačko mesto.
Bavio se mnogim poslovima, ali je uvek pažljivo birao onaj koji sa prethodnim nema ama baš nikakve veze. Držao je, tako, neko vreme kafanu — jedan pravi mali banatski birt, koji je grejala „kraljica peći“ broj 3. I sad ga vidim kako rukom tera gust dim dok pokušava da potpali vatru.
Dosta kasnije imao je i detektivsku agenciju, prvu i verovatno zauvek jedinu u Kovinu. Moto Agencije bio je: „Ako vas ostavi žena, budite bez brige — detektivska agencija ‘Cvika’ naći će vam novu.“
Pozorišta koje je voleo
Voleo je pozorište, i kao gledalac i kao glumac. U Beogradu mu je Atelje 212 bio omiljeno mesto – koliko je često provodio vreme u kultnom beogradskom teatru vidi se i po tome što mu je Taško Načić bio kum na venčanju. U Kovinu, naravno, najviše je uživao na sceni Amaterskog pozorišta, u kojem je bio i predsednik neko vreme. U „Radovanu III“, krajem sedamdesetih, odigrao je i svoju verovatno najbolju ulogu — Stanislava.
Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke u Kovinu i kandidat za narodnog poslanika na listi demokrata ranih devedesetih.
Ipak, pre i posle svega, Cvika je bio ono što se danas retko sreće: urnebesni kozer, šaljivdžija, čovek bez imalo „talenta“ za podilaženje, uvek bez filtera i bez poziranja. Umeo je da uđe u prostoriju i da je osvoji jednom jedinom rečenicom, ali i samom svojom pojavom.
Debelima služite hranu!?
Jedna od anegdota koje ga najbolje oslikavaju desila se osamdesetih u kafani „Kod Ede.“ U separeu sede Stane Dolanc, tada član Predsedništva SFRJ, i Raif Dizdarević, predsednik tog istog Predsedništva — formalno prvi ljudi države. Jedu neku divljač koju su istog prepodneva ulovili u Deliblatskoj peščari.
Ulazi Cvika, obiđe kafanu, stane pred njihov sto i pogleda Dolanca, koji je imao kila koliko i ceo ostatak Predsedništva zajedno. I potpuno hladno kaže:
„Znači, u ovoj kafani se pijanim gostima ne služi piće… al’ što onda debelima služite hranu?“
Trgovački putnik, taksista u Njujorku, pustolov na Aljasci, preduzetnik, umetnička duša, favorit najboljih gradskih cura, ozbiljan sagovornik za ozbiljne teme i veliki drugar… Ma, do jutra da ređam, opet neću stići sve da pomenem.
Neka ti je laka zemlja banatska, kralju među šmekerima!
