Blog Open Niš ’09 : izveštaj u odsustvu mog prisustva

Share

125x125Blog open 2009Ovo mi nije prvina: pisati izveštaj sa događaja kojem uopšte nisam prisustvovao. Ma nije ni neki izuzetak: upropostio sam ogromno parče (svog) dvedesetog veka pišući unapred izveštaje sa raznih (ne može raznoraznih, nepravilno je) skupova i sličnih šou programa na koje bih, posle, dolazio rasterećen odvratnog dead line kamena u stomaku.
Ovo je drugojačije: niti bio, niti išta čuo, samo od jutros po blogovima tumarao i od tuđih komada „suvenira za pamćenje“ sakupljao kockice za ovaj “pisani” mozaik.

„Cehovski“ skupovi su, an generall, po mnogo čemu slični. U centar događanja postaviš ozbiljne teme etc. a goste posle razvališ adekvatnim količinama „rodila grana – biće maligana“. (Prevesti za slučajeve: vina, viskija i sličnih tečnosti.) Konverzacija to jest upoznavanje, kao možda i najvažniji deo okupljanja, i…ma onih godina kad sam to „upražnjavao“ bilo je toliko dobro da neću više da bla, bla sistemom gnjavim zalutalog čitaoca. Zato mi je i žao propuštene, a retke, prilike.

Takve stvari uvek valjaju, čak i kad pada kiša, veju snegovi, čovek ili žena ostanu bez leve ili desne cipele ili otpali žar cigarete sjebe novu košulju sa sve zaostalom špenadlom skrkanom u „leđima“. Glavobolja se podrazumeva, al ima za to leka: zamolite prvu damu iz svog vidokruga za nešto “protiv glave”. Još bolje za glavobolju.

Hteo ja, nije da nisam, ali mi nije dao lični blam.

‘Di ćeš, bre, matori blogerski praktikantu na skup veterana. Čas mislio po toj šemi, čas kontra: a što da ne, da vidim i čujem narod, da upoznam ljude..
Sad, dok čitam, a i dok pišem, krivo mi. Ne monitor, sprava stoji pravo, već onako, u sebi.
Uvek sam sporo donosio odluke, ali bi one, srećom, mahom bile pogrešne.

A moje (zalutale) vizitore upućujem na mesta gde će o niškom BO ’09 saznati iz prve ruke na tastaturi…
Iščito sam kod Dragana Varagića, pa o’š kod Mahlat, a šetao sam po blogerskom spratu weba još, nego, sad kad ovo “pretačem” u tekst, em me zovu na ručak (“Ohladiće se supa!” – srpska brend rečenica.), em vidim da tu zainteresovana osoba XY može da nađe sve interesantno.

8 thoughts on “Blog Open Niš ’09 : izveštaj u odsustvu mog prisustva

  1. RainDog 06/09/2009 at 18:41

    Sad, dok čitam, a i dok pišem, krivo mi.

    Pa što na vreme ne reče da si u dilemi? Kad sam ubedio Mahlat da pođe mogao sam i tebe.

  2. admin 06/09/2009 at 20:44

    @RainDog
    Ko će sebe razumeti? Izgleda da neki jebeni vrag u meni nije hteo da mi pruži priliku da pokvarim tradiciju po kojoj grozno sporo donosim – pogrešne odluke.
    Evo sad mi viče familija iza leđa (tek maločas sam im priznao dilemu): Pa mogao si malo da odmoriš u Niškoj Banji, konju jedan!

  3. n.b. 08/09/2009 at 01:25

    “Ohladiće se supa!” …da, da, da. To nas prati ceo život, topli glas (poziv) majke (bake) koji vremenom prerasta u zvocanje žene. Ali dobro je dok ga ima. Znam čoveka, samac je, čezne za tom srpskom (brendiranom) rečenicom – “Ohladiće se supa”.
    Moj problem je bio druge prirode – “Polako, vrelo je!” (mislim i tvoj, nekada 🙂 )
    U stvari, hteo sam o onom “drugojačije”, ali me je ‘supa’ rasPILAVila i skrenula.
    Pre supe – meze, posle – sarma, pečenje i ko se seća kolača? Najbolja je ta slavska, kokošija, sa domaćim rezancima, toliko dugačkim da moraš da ustaneš i podigneš kutlaču do lustera ne bi li ih povatio. mmm
    Uz supu se ostavi pola rakijice – pola se popije pre ceremonije supe.
    Tako je radio moj pok. tata.

  4. Slavko Ilić 08/09/2009 at 13:38

    Čitati izveštaje onih koji su pratili BlogOpen sa lica mesta ili preko live stream-a je ok.. ali čitati izveštaj nastao na osnovu izveštaja je jedna nova dimenzija i novi nivo na koji se mora obratiti pažnja 🙂

    Lep tekst!
    Žao mi je što se nismo mogli lično upoznati a BO09

  5. admin 08/09/2009 at 14:46

    @ N.B. – Sad si ti mene raspilavio. Šta sve u tanjir tople supe stane i zauvek ostane, čak i kad supu pojedemo (ili se kaže: popijemo – valjda zavisi od odnosa rezanaca spram tečnog dela. Mada sam ja više bio za knedle!)

    @ Slavko – Hvala, Slavko, na lepim rečima. Nedelja, čekam ručak, šetkam po mreži i čitam kako je ko doživeo BOO09, ljutim se na sebe…i kad se sve to “zakuvalo”, sednem i napišem “izveštaj u odsustvu”.
    Verujem da će biti prilike da se lično upoznamo.

Leave a Reply