Zaista ne znam šta bih još dodao priči o Blogolandiji i nečem poput asocijacije poštovalaca moći blog pisanja, a što već nisam napisao u prethodnom postu i u odgovorima na komentare. Nešto drugo me kopka:
Zašto je ton, kad se priča na ovu temu bilo gde, toliko povišen? Zašto radi adrenalin već nekoliko dana?
Da li postoji iza back stagea nešto što ne znam, pa ulećem naivno u tuđe stare šeme?
Ovo (se) pitam jer mi je nejasno da li sam učinio dobru stvar kada sam jedno veče delom proveo pišući tekst o (mogućim) razlozima i načinima da blogovanje učinimo moćnijim i korisnijim za svakog pojedinačno i sve zajedno?
Ipak, ovog časa drago mi je što sam razmenio misli sa nekoliko osoba koje, iako nisam uveren da smo se razumeli, poštujem. Posebno sa onima koji pokazuju autentičnu dobronamernost.
Iako sastavljam rečenice decenijama, skoro da sam, iznenađen, stekao utisak da ne umem najjednostavniju misao da prenesem drugome, jer čujem odjeke kroz koje provejava misao tipa „neću da budem član biblioteke, sam ću da biram knjige u knjižari.“
Dobro, to je razumljivo i legitimno – samo ja to nisam ni sporio. Neću ni sam u tu biblioteku, ,u overene zapisnike, među portparole svojih misli… Naprotiv.
A ako do sada nisam uspeo da pojasnim do prihvatljivog minimuma tu ideju“Blogolandije koja traje 365 dana“, sumnjam da ću uspeti u „baražu“.
Greška je do mene, ne do svih tih ljudia. Šta više, možda je greška dvostruka – loša kominikacija koju sam isijavao kao prvi i neprihvatanje ove zamisli, što je takođe legitimna reakcija, kao drugi faul.
Izgleda da sam došao da trenutka kad mogu da kažem kako „postoje stvari o kojoj moja (tanušna) mudrost i ne sanja.“
I tu bih, do neke druge prilike, sišao sa rampe. Teme čekaju na red.
P.S. Nešto drugo: Ne umem da vodim dijalog ako se za nečiji blog kaže da je „smeće“? A pri tom je taj blog među mojim favoritima. Ne snalazim se u tim vodama…
U ovom trenutku mnogo više mi prija “diskusija” na ovom mestu…
Popularity: 16% [?]
Related posts:
Ja sam diskutovao “povišenim tonom”, samo sa gospodinom koji je diskusiju počeo na način koji nije zvučao baš dobronamerno, ali mislim da je i on sad spustio loptu.
Uglavnom, izneo sam svoj početni stav i sad čekam da se u diskusiju uključi i “teška artiljerija”.
Prvenstveno trojka koja je BlogOpen izmislila.
Inače, diskusija koja se vodi na mestu koje si linkovao na kraju teksta je uvek zanimljivija, tu nema dileme.
Ne mislim samo na diskusiju koja se tenutno vodi i koja je uglavnom opuštajuća, jer dama koja taj blog uređuje ume i te kako ozbiljne teme da pokrene. Samo se često previđa taj “ozbiljni” deo njenih tekstova.
P.S. Pretekao si me sa prijavom za masažu, teško ću to da ti oprostim.
Ne da me je htelo, nego nema reči! Reko’, daj da skoknem do tamo, da ne napravim neku grešku prilikom linkovanja, kad ono – masaža! Morao sam odmah da tražim da to “uđe u knjige”!
A da tamo zna da bude itekako ozbiljnih tema, mnogo bližih nekom mom životnom senzibilitetu (izem mu reč), to potpisujem. Mislim da je takva vrsta blogova, sa takvim miksom opuštajućeg, ozbiljnog i vedrog u isto vreme, najređa na blogerskoj sceni. To što tamo ima, to ne može da se nauči – ili imaš ili nemaš. Srećom po sve nas da postoji.
Ne znam kako bih se sada ja izrazila, a da se razumemo.
Vidiš meni je bilo sasvim dovoljno da par puta, na par mesta pročitam neke podele blogova na one koji su “važni i pametni” i one koje su nazvali “piškila sam, kakila sam”, o tome, da kao što ti kažeš, da za neki određen blog kažu da je smeće, neću ni da govorim.
Naravno slažem se da nekog može da interesuje ovo, a nekog ono, pa da i po tome pravi podelu, ali vređanje drugih ljudi i uzdizanje sebe je jedna od osobina ljudskog roda koja me izuzetno nervira. Kako će onda to dvoje ljudi da budu zajedno u bilo kakvoj organizaciji.
Da se razumemo što se blogova tiče, lično nikada nisam dolazila, u bilo kakav sukob, sa bilo kim, u vezi bilo čega, ali samo saznanje da su iza blogova i onoga što čitamo i vidimo, ljudi koji ponekad umeju da vređaju i ponižavaju druge zato što misle da su najpametniji, me odbija i zato sam i rekla da mi je moje parče web-a sasvim dovoljno.
Nadam se da sam sada bila malo jasnija.
Ih, sad… priznaj da si obavešten prvi preko veze.
@RainDog
Pa da, dobro si ti rekao ono za podele – još ništa od “asocijacije”, a već se delimo na “obaveštene i neobaveštene”! Pa, bre, znaš i sam: u ovoj zemlji, ako nemaš veze, možeš da dobiješ jedino grip i slično.
@Charolija
Čarobna, razumeo sam te iz prve i poštujem tvoj pogled.
Vidi sad ovo, ispadne čitav stih:
“Moje parče weba kao moje parče neba”.
Seti se ovog kad budeš skakala, ali seti se “jako” – da štucnem!
Važi, ima da štucaš sigurno.
Dogovoreno! Počinjem da vežbam štucanje!
Podela je uvek bilo i uvek će ih biti. Ja sam nažalost ili na sreću deo jedne od njih jer ne želim da se penjem na ogradu na koju su svi, već uvak kukuričem sa drugog mesta. Mislim da mi drugi i nisu potrebni da bih pisao, objavljivao i smišljao nove tekstove, uređivao blog ili jednostavno postojao.
Što reče Čarobna, moja bašta- moje carstvo.
Uvek sam bio protiv guranja u guzicu eliti jer jednostavno ne pripadam tamo ali me još više nerviralju oni koji uporno pokušavaju da budu blog-elita a ne umeju da sroče tekst duži od pet rečenica – recimo. Uzmete sa druge strane bilo koji od dobro posećenih blogova izbacite komentare do jedne rečenice u kojoj komentator ništa i ne kaže, zatim komentare-smajlije, i komentare koji sadrže komentar predhodnika sa izmenjenim redosledom reči i videćete šta se tu u stvari dešava i kakvi smo maheri.
Jedan napiše ( i u prvilu taj koji prvi nešto napiše je najpametniji, najbolji, svaka mu čast i.t.d.) a njih dvadesetipet, prepisuje i to i nije problem ali je problem je kad ti isti prepisivači komentara prozivaju, etiketiraju i postanu članovi komisijue za kvalitet, umetnički nivo bloga, teksta i tako dalje..
Svi smo mi blogeri, svi smo različiti i na toj osnovi sve i funkcioniše e sad što neko ubeđen da je izmislio toplu vodu je druga stvar. Koristite frižider ili kocke leda i mirna Bačka.
p.s. Odličan blog mladiću.
p.p.s. kako išijas od jutros? (bilo koji smajli)
[...] Elem preko moje prve i druge stanice gde svakog jutra sa promenjivim uspehom izigravam urednika zatim Čarobne i Mahlat kod kojih obavezno prošetam dnevnim boravkom ( na prstima naravno) nabasam na link gde provedem dobra dva sata uz par prekida, pokušavajući da ispoštujem Blog cenjenog kolege . [...]
@Borsky
Svaka čast! Jednim komentarom si me (prijatno, naravno) obavezao da platim tri pića!
Prvo što ja volim više od osrednjeg posta dobar, iskren i jasan komentar ( a ne onakve kakve si simpatično opisao), drugo piće za pohvalu za blog i treće što, vidim, navijaš da me išijas “mine”.
Od jutros sam k’o nov – od kad su me one medicinske radnice utefterile u “knjigu gostiju” Oridnacije Mahlat, toliko sam napredovao da se sad spremam za Olimpijadu!
Čak mi ni disciplina nije važna samo kad mogu da skakućem k’o ptičica na grani bez tih “išijalgijskih procesa”.
Ja sam bacio poglede na te diskusije oko podele blogova na ove ili one ali me takve stvari ne zanimaju. Podelu blogova ne priznajem. U stvari priznajem, na one koje čitam redovno, na one koje čitam po nekad kad mi se učini da je novi sadržaj zanimljiv i na one koje ne čitam. Medju ovim blogovima koje čitam ima ličnih, stručnik, profesionalnih i ostalih i ni jedan od njih nije više ili manje vredan. Sa druge strane imam jednu sopestvenu podelu blogera kao osoba. Tu ima svakakvih ali glavna podela bi bila na one iskrene, koji se drže svojih stavova i principa i na one koji svoje stavove i principe menjaju u zavisnosti od toga gde je i kako je tekst koji treba da komentarišu napisan. Isto to se preslikava i na njihove tekstove i kad tako nešto primetim, a primećuju se lako, dovoljno je samo pročitati nekoliko postova ili ispratiti nekoliko komentara jedne osobe na par blogova, automatski dobijem averziju i prestanem sa čitanjem. Nesreća je što je takvih sve više ili se bar pojavljuju tamo gde se nikad nisu pojavljivali pa mi sve više upadaju u oči.
Da popijemo onda u to ime. Biraj šta ćemo da “udaramo” pa ti kasnije ili u toku sutašnjeg prepodneva javljam “mesto” okupljanja …
@Walter
Tu “lepu osobinu” ljudi, ako je već imaju, seju na sve strane, ma šta radili. Ima jedna lepa izreka: Sve što se događa liči na onog kome se događa.
A mislim da ih sve više primećuješ iz čisto “matematičkih razloga” – sve više blogova, sve više i takvih koje opisuješ.
Uzgred, mislim da, ako već pričamo o podelama, to možemo dobronamerno da shvatimo kao što shvatamo podele na rubrike u novinama.
Jer, na kraju krajeva, postoje samo dosadni i zanimljivi blogovi. Ta mi podela još nekako jedino nešto govori kad sednem za kompjuter.
@Borsky
Znam da ću sad da uprskam, ali nema mi druge – ja sam ti od onih što piju coca-colu, tonik ili običnu vodu. Što, pretpostavljam, ipak nije neki gadan “greh”.
Moj utisak je da se vi baš lepo družite
I ako krenete i da se udružujete, neka BLOG bude najmanji zajednički sadržalac, a misija velika!
Blog radi bloga, to liči na nešto neproduktivno, zar ne? Blog je samo medij, a ideje su ono oko čega ćete se (ako se budete) regrutovali i spajali. I to da li nešto možete da uradite ZAJEDNO.
Ima dana
@Miss Cybernaut
Uh, sad si me zatekla…Znaš šta mi je zanimljivo: ideja udruživanja, najlabavijeg, kao da je, iako ni malo originalna, nekako mnoge inspirisala da o tome razmišljaju ili pišu.
U ovom trenutku je shvaćena kao neko ubacivanje u “kalup”, gubljenje slobode, ali ko zna..
Ideja bi trebalo da bude “zajednički sadržalac”, samo, ideje se lako troše i nemoguće je naći i jednu koja će biti prihvatljiva većini…
Ali, pokušavam da budem praktičan: ako je blog radi bloga neproduktivan, hajde da taj medij pretvorimo u nešto produktivno.
Suštinski, ja sam hteo da pišem o tome da treba naći najbolji poslovni model koji će iskoristiti snagu blogova kao medija, naravno uz poštovanje svačije slobode. No, za to je možda prerano, osmišljavanje toga je big think, ali kockice su tu…i to su mudriji shvatili znatno pre mene, zar ne?
Ima dana