Neobjavljeni urednički uvodnik
Izjutra, oko devet, redakcijske prostorije još mirišu na jučerašnje čišćenje. Mislim na onu hemiju koja puni bar petinu budžeta medija.
Ima tu još malo reda po stolovima, ali više onako, u tragovima.
Redakcija nije ambulanta i neprirodno je ako su, recimo, svi kablovi hardvera savršeno beli kao čaršavi po televizijskim reklamama. Mada, priznajem nevoljno, operacije koje se tu ponekad izvode nisu ništa manje suptilne od složenih medicinskih zahvata.
Izjutra volim da pijem svoj omiljeni izum: pola čaše mineralne vode, pola soka od jabuke, a ono iznad toga celog presečeno sa pola prsta „Guarane.“. Dobro je u zdrave stvari dodati nešto života…
„I za kraj, ali ne zato što je najmanje važno već zato što je to za sve nas možda i najznačajnije, posebnu pažnju trebalo bi obratiti na svestran i pošten razvoj lokalnih medija. U Srbiji, generalno, dolazi do kontrakcije medijskog kapitala. U toku je tržišna utakmica gde se manje gleda na loptu, a više na protivničke noge, trka za tiražem i rejtingom može građane dovesti do toga da sve znaju o događajima na „Farmi”, a da pojma nemaju šta se važno događa u vašem gradu ili opštini. Dok ih nešto ne poplavi.“
