U blogosferi ima pameti, mudrih analiza, ekskluzivnih vesti, učenih pouka, uredno parafiranih saveta o uspešnom seksualnom razgibavanju, svega u blogovima ima, a ponajviše – nema.
Jer su, uglavnom, dosadni k'o izanđali vicevi.
Odaću vam dugo skrivanu tajnu – lično preferiram one ljigave patetične ljubavne priče. Znate ono: ona plače, on je nežno ljubi. Aj’ što je ljubi nego mu rodbina brani. I tako te tuge neke volim.
A volim i britke političke analize. Doduše, ponekad ne znam da li pisac urla o belosvetskim nepravdama zato što je skontao u kom grmu leži zec muke koja tišti planetu ili je, jednostavno, sručio previše bibera u supu pa kija po tastaturi i monitoru od ljutine koja mu je upropastila lepe trenutke dokolice.
Ne, ne zaboga, nije tačno da ne volim i ne čitam i blogove u kojima, pazi čuda, tinejdžeri iskusno objašnjavaju kako spasiti vlastiti brak od izazova iz grudnjaka komšinice. I to cenim. Tu prerano stečenu životnu mudrost naprosto morate poštovate, posebno kad je autor/ka upakuje u tačno 10 saveta.
Tolike sam godine unaokolo disao i trošio kiseonik, a nisam nikad uspeo sam, svojom blogerskom nejakom snagom, da ukapiram kako ima tačno 10 načina za sve: za spašavanje razbucanog braka, uspešno vođenje ljubavi ka milom nam vrhuncu, pa 10 mesta koje morate videti pre nego što vašu visinu pogrebnik pretvori u dužinu, pa 10 načina da elegantno iskombinujete crne cipele i bele čarape…’em ga šta sve nema u tom „desetka formatu.“
Da nije blogova ja dalje od broja 7, eventualno 8, teško da bih sam ikada stigao.
A što, tek, volim prozno-ispovedne blogove! Joj, kako mi sentiment proradi, ruka zadrhti, a maramica se u mokru vodu pretvori! Čitam, a suza suzi dovikuje: stani suzo, izdajice, k maramici ne hitaj!
Žešće čitam i naučno-fantastične nesponzorisane blogove o najnovijim štampačima gornje srednje klase, podvrsta „home and office.“ Pa, kad bih ja, nesreća blogerska, saznao da je toner sve jeftiniji, a život sve skuplji da mi kadgod neko umniji to ne priopšti u obliku blog posta sa zaključkom? Mislim, nekim zaključkom, shvatate poentu zapleta?
I sve druge blogove čitam, ama ništa drugo osim blogova i reklamnih pisanih majica više nije moja literatura! Na doručak zaboravim, na poslu zabušavam, šefova ruka pravde će me udaviti, ali – ne dam blogove!
Još samo da se onaj mangupski duh, ona šeretska rečenica koja ni u najtežim satima ne da muci da se bruka, još samo da Đenka iz nekog bloga Kristini, plivačici svojoj, namigne, eh gde bi blogovima tek tada bio kraj!
E moj Đenka, dugme jedno nesagorelo, gde bre nesta, mangupe, iz ove srpske blogopatije…
😉
Kao bloger-pripravnik, koji tek otkriva bogatstvo blogerskog izražavanja i mogućnosti ovog medija, početkom leta sam bila iznenadjena time kako neki mladi ljudi, alavi na uspeh preko noći, zlo-upotrebljavaju blog i još više, svoje kontakte na društvenim mrežama, za samoreklamiranje prepisivačkog talenta.Očit primer je taj famozni naslov, koji u sebi obavezno sadrži, ako ne deset, ono bar osam ili pet saveta , koji će vam otvoriti sva vrata uspeha u oblasti kojom se bavite. Pa sam prestala da čitam mnoge blogove mnogih mladih ljudi, koji su inspiraciju, ako ne i čitave teme, nalazili u istoj, manje ili više dobro prevedenoj stranoj literaturi. Neki su bilo toliko nekolegijalni i dosadni, da su ih isključivali iz grupa u kojima su mogli da se reklamiraju, da su bili pristojni i malo manje agresivni.
No, ako se ima u vidu da mnogi imaju blogove isključivo zarad sopstvenog zadovoljstva pisanja i objavljivanja nečega iz njihovog života ili onoga što ih interesuje,jasno je da se ne može uvek i svuda tražiti ni očekivati vrhunski kvalitet.
Jedno su blogeri čiji je sastavni deo karijere NJV Blog, a drugo, obični mali ljudi, kojima je blogerajsko izražavanje samo način da daju duši oduška, pokažu svoj talenat koji ne mora uvek da bude baš lepo pisanje ili nešto treće.
Nisam znala da ljudima tako lako poteku suze tbog čitanja blogova 🙂 Nema veze, valjda sam ja malo tvrda po pitanju osjećaja pa teško puštam suze.
U svakom slučaju interesantan sadržaj 😉