Neki od razloga zbog kojih u trouglu mediji – PR – marketing znaju da se jave „smetnje na vezama“
Januar u Srbiji nalik je švajcarskom siru. Taman počneš, a ono – rupa, vazduh ili, ako više volite ovako, čovek ne može da sakupi dovoljno radnih dana da bi uradio iole ozbiljniji posao. No, čim i letimičan pogled po Blogolandiji pokazuje da na „dnevni red“ dolaze ozbiljniji tekstove od prazničko-svečarskih, biće da tu ima ipak dovoljno materijala da se bar nešto što nije samo zabava i elementarna pristojnost plasira u javnost.
Dragan Varagić u blog postu pod nazivom „Zašto predstavnici medija, PR i marketing struke imaju problem sa online konverzacijom?“ vraća „na sto“ na metodološki drugačiji način večno pitanje koje ovaj medijsko – piarovsko – marketinški trougao „nameće“, polazeći pritom od odgovora na svima poznata (a često neizgovorena) pitanja, zaokruživši njihov broj na deset.
U redu, ne mora da bude baš doslovno ovako kako sam prepisao iz vlastitog iskustva, ne mora da bude časopis, može npr. dnevna novina, ali definitivno smo na tragu kulminacije jednog long time procesa: klasični mediji, a štampa pre svega (kao počinilac čiji je „zločin“ najlaše otkriti, rekao bi Herkul Poaro) svoje prirodno druženje sa PRovcima i kontakte radi objavljivanja njihovih tekstova sad već dramatično brzo, a i „uspešno“, pretvara u „tajne veze“. Tačnije, na tom „poslu“, obe strane rade „zajedničkim snagama…“
