BlogOpen 2010: Analogno linkovanje u Novom Sadu

Share

Zapis sa puta po Blogolandiji

Jedne jeseni sredinom osamdesetih, dok su ove poderane kulise boljeg život još izlazile iz samoupravnih fabrika, a autobus kojim sam putovao ka Novom Sadu šenlučio po starom putu koji spaja Beograd i ravničarsku prestonicu, prvi put mi je sinula misao da je Novi Sad mesto u kojem bih mogao da živim. Onako, skroz, sa sve porodicom, ličnom kartom i zvucima širokih bulevara po kojima sam znao da šetkam pre ili posle emisije na novosadskom radiju koju smo mi, lokalci, pripremali u tamošnjem studiju.

Dobro, koga briga kad je neko shvatio da je kućni prag najveća planina, ali morao sam to da napišem, samo došlo pa u tekst ušlo, ne može se tek tako izbaciti.

A i blog je ovo, moja kuća sred Panonskog mora i moja so u supi. I u ranama, ali da to preskočimo.

Mnogo godine kasnije, pokazaće se, iako još uvek nepromenjene adrese, pred stepeništem SPENS-a, setio sam se tog već anonimnog datuma. Osećao sam se dobro, lako, skoro da sam morao da dozivam adrenalin jer, vrag će znati zašto, čovek sam sebi unapred odredi kad bi to trebalo da bude uzbuđen pa se čudi ako se prevario.

Ne mogu sasvim precizno da kažem koga sam prvo ugledao, ali odlično znam i to će ostati kao lep beleg, kao madež na licu Merilin Monro, da sva ta poznata ili nepoznata lica koja sam sretao od tog časa pa nadalje, odavno već imaju svoja mesta u mom životu.

Sve se tu pomešalo: blogerski nadimci, tviteraški nikovi, imena i prezimena, rukovanja, zagrljaji, poljupci, mislim onako, an passan, rečenice razmenjene i nastavljene tačno na onom mestu na kojem su prekinute još tamo u virtuelnom svetu.. Ili to beše u stvarnom, ako razlika uopšte postoji?

Nemam potrebu da hronološki ili po nekom mom kriterijumu poređam novosadsku blogersku žurku sa igranjem, pevanjem, predavanjima, pauzama, “ah, pa to si ti” prepoznavanjima, fotografisanjima, kafama u pauzi, keceljama za zakuvavanje stvarnosti i varjačama za mešanje kompota od plodova gneva i lepote.

Prošle sam godine pisao o BlogOpenu u Nišu na kojem nisam bio, ove mi je “ta manifestacija” deo emotivnog prtljaga, pa reči ne žele da se uklope u izveštaj. Evo vam ovoliko teksta koliko mogu od sebe da odvojim, ostalo ne dam! 🙂 Moram i ja od nečeg da živim.

Možda sam 9. i 10. oktobra, u salama i hodnicima koje je prisvojio s pravom BlogOpen 2010, u kafićima ili u crvenim tonovima Treme (ko ne zna o čemu govorim, ne mogu mu pomoći), pred Katedralom ili otmenim gospodinom Miletićem, u tesnim kamenim prolazima nalik metafori svačijeg života, možda sam tu negde, u društvu koje je ostavilo svoje avatare za “posle šetnje”, sa Novim Sadom spojio za navek neka nova lica kojih nije bilo u mom preblogerskom postojanju. I tako okupljeni oko nečeg što, zapravo, ne postoji, što je divlji tango brojki, skripti i “programskih jezika”, biće da smo postavili neke trajne dobre linkove koje ni Google nikad neće uspeti da razume. A najvredniji su na svetu.

Kasnije, u polumraku pančevčke autobuske stanice, još je trajala žestoka muzika, još je čaša bila puna, još su nečije životne priče ispunjavale moju ličnu Blogosferu ili Blogolandiju, još je trajala moja novosadska emisija iako je odjavna špica odavno emitovana.

Dobro sad, oslobodiću vas ove sebične patetike, ako se već niste razbežali. Mada, znate, linkovi su prijatni okovi – to kad ščepa, ne pušta! 🙂

21 thoughts on “BlogOpen 2010: Analogno linkovanje u Novom Sadu

  1. Cyber Bosanka 12/10/2010 at 11:00

    Ovaj me tekst ostavio bez teksta.

  2. Deda 12/10/2010 at 11:07

    Koliko sam tekstova procitao, napisao o okupljanjam blogera a lepsi i “JACI” procitao od ovoga nisam !!
    Genijalno!
    Srecan sam sto sam te upoznao i druzio se nakratko sa tobom. Tvoj osmeh mi je dao optimizam i energiju do sledeceg vidjenja!!!
    Deka, tvoj partner u ragibavanju,lol :)))

  3. nastasja 12/10/2010 at 11:09

    🙁 umalo se ne rasplakah….

  4. Ivancosic 12/10/2010 at 11:09

    Isto kao vas uvod, kada sam usao u Novi Sad, kroz glavu mi je prosla misao “sto nisam odabrao Novi Sad umesto Beograda…”

  5. NovinarskaPatka 12/10/2010 at 08:57

    BlogOpen 2010: Analogno linkovanje u Novom Sadu – blog post – http://blog.kovinekspres.rs/?p=2099 #BlogOpen

  6. Pedya 12/10/2010 at 15:09

    Što ti je pesnik u duši. Ni o jednom blogerskom okupljanju ne može da piše onako… obično. Možda zato što to okupljanje i nije bilo obično…? 😉

  7. goldie 12/10/2010 at 15:34

    Divan tekst, najbolji koji procitah o BlogOpenu 😀

  8. Dragan 12/10/2010 at 15:49

    @Cyber Bosanka
    Nekako mi sinoć, u kasne sate, kompjuter tiho radio, nije mi smetao, pa se neke uspomene pomešale sa svežim utiscima sa BlogOpena… 🙂

    @DedaBor

    Hvala ti, Deda, i ti si u ovim rečenicama itekako! 🙂

    @nastasja
    Pusti plakanje, sve je bilo na radost! 🙂

    @IvanCosic

    Lep grad, Ivane, nije čudo što nas je odmah osvojio. Svakog u drugom vremenu, a opet zajedno na BlogOpenu. 🙂

    @Pedya

    Nije, meni je bio prvi! Da si mogao da dođeš pa da se još više bećarimo po “Novome Sadu”! 🙂

    @goldie

    Hvala na pohvali. Vidiš, lakše mi je da pišem kad ne odem, ali lepše da živim kad odem na BO! 🙂

  9. Dadica 12/10/2010 at 18:18

    Originalno. Fantastično! Divna interpretacija dva fenomenalna dana!

  10. CyberCat 12/10/2010 at 19:54

    Očarana sam ovim divnim i pitkim prikazom koji je iz Vašeg pera nastao. Drago mi je da smo se i lično upoznali i analogno linkovali.

  11. Miss Cybernaut 12/10/2010 at 20:05

    BlogOpen je čudo.
    Trebalo bi 2x godišnje da se pravi.
    🙂

  12. Dragan 12/10/2010 at 20:17

    @Dadica

    Dva dana, dve stotine ljudi…postovi prolaze kao vozovi, ljude pamtimo večno. Drago mi je da ti se dopao tekst! 🙂

    @CyberCat

    I meni je itekako drago! 🙂 Neki lepi događaji, kao što je bio BlogOpen 2010, traju znatno duže nego što to piše u programu! I neke kafe, na lepim mestima, ostaju nepopijene čak i kad nestanu iz šoljica. 🙂 Da bi razgovor mogao dugo da traje!
    Veoma mi je drago što smo se sreli i upoznali. I, dok se definitivno ne raspilavim od miline, dodaću da mi je drago i to nezamenljivo analogno linkovanje! 🙂

  13. Dragan 12/10/2010 at 20:20

    @Miss Cybernaut

    Možda još bolje da se samo dva puta godišnje prekida! 🙂
    Tek da ispraznimo pepeljare i odmorimo zvučnike!

  14. Miss_Cybernaut 12/10/2010 at 17:44

    @NovinarskaPatka kompot od plodova gneva i lepote.:)

  15. shaputalica 13/10/2010 at 02:44

    Dođoh konačno kući i, pošto sam usput ponovo čitala Blogopediju (drugačije je kad se vraćaš poznatim rečenicama koje ti “šuškaju” međ’ prstima, pod utiskom svega doživljenog htedoh da napišem jedan onako baš sentimentalan tekst, bez oficijelnih podataka, topao, onako…u stvari, volela bih da sam napisala baš ovaj. Zato ću mirne duše da ga podelim sa prijateljima. A da umeš da mi nateraš koju kap u oko, umeš;)

  16. Dragan 14/10/2010 at 14:32

    Eto, čekao sam da napišeš tvoj tekst o BlogOpenu pa da ti odgovorim!

    http://www.youtube.com/watch?v=zHrrEieLunI

    Maznuo, al’ šta mari! 🙂

  17. RainDog 15/10/2010 at 11:22

    Na žalost ostao sam samo jedan dan na BO pa nisam stigao sa tobom da prodivanim (uz medovaču bi bilo idealno). Ispravićemo to u maju naredne godine, a pridružiće nam se i Mahlat.

  18. admin 15/10/2010 at 11:34

    @RainDog

    Dobra je ova ideja Šaputalice da nosimo bedževe sa nickovima! (Šta fali, kad smo mogli kecelje, jedna značka bi se!)
    Ja sam imao vremena da više popričam sa mnogima, a eto, tek posle, na fotkama okačenim na FB, vidim mnoga lica sa kojima bih rado popričao.
    Biće prilike! 🙂

  19. Soulstormer 15/10/2010 at 20:34

    Posle ovako dobrog teksta mogu samo da dodam da mi je žao što smo se upoznali tek na kraju ovogodišnjeg druženja, Dragane. Ali dobro, ima dana… Čitamo se i družimo.

  20. Dragan 19/10/2010 at 20:03

    @Soulstormer
    Znam, kad pogledam fotke ne mogu da verujem koliko dobrih razgovora sam propustio.
    Ali želim da verujem da ćemo to ispraviti prvom prilikom! 🙂

Leave a Reply