Ipak kraj besplatnih vesti na Internetu?

Share

globus-u-rukama-deteta

Ako se zovete Rupert Mardok, ako procenite gde je vaš poslovni interes, ako zapretite dovoljno glasno (a Murdokov šapat je već dovoljno glasan), može vam se pozlatiti – ne samo da će voda krenuti ka vašoj vodenici, već je moguće da će posledica biti i revolucionisanje čitavog sistema naplate online sadržaja.

Srećom po novinarstvo i medije, bili oni „opipljivi“ ili na vebu, Rupert Mardok nije mnogo držao do teorija o prirodi Interneta. Čovek koji voli da mlati pare uglavnom drži samo do šuštavog zvuka novca, što će, moguće je, u nastavku priče rezultirati ne samo novim količinama zelenih novčanica na kontu njegove News Corporation, već će omogućiti i drugim izdavačima da konačno pronađu poslovni model koji će ih držati iznad linije preživljavanja.

Koliko juče dedica iz Australije, za kog se tvrdi da je treći po snazi boss u medijskoj sferi, služio je za blagi podsmeh dobrim poznavaocima medijskih prilika na Internetu i svih onih koji su već ožalili novinarstvo kao visokostručnu profesiju, a obilje sadržaja na Internetu proglasili za javno dobro. No, ne treba im zameriti – stvari su upravo tako i stajale do pre pet minuta!

Najavljujući još pre dve godine da tu onda nema fer biznisa, Mardok je rekao i nešto što je u ušima mnogih zazvučalo kao detinjarija: moje vesti – moja roba – moje pare!

Drugim rečima, medijski „razarač“ odlučio je da pronađe način za naplatu vesti koje liferuje njegova News Corporation. Možda se malo ponavljamo, ali ovo su prelomni momenti za novinarstvo u celini i promene koje su počele svakako zaslužuju da budu analizirane čak i po cenu ponavljanja argumentacije. Još više, i po cenu da je ta argumentacija pogrešna, budući da su, ovde i sada, bitne posledice koje su stigle neočekivano brzo. O uzrocima ima vremena raspredati.

Ako pratite ovaj blog, sigurno ste uočili vrlo eksplicitnu skepsu prema tvrdnjama da je Mardok čika koji će, budući da – je li – slabo poznaje stvari – napraviti ogromnu štetu svim medijima zalažući se za naplatu svog tog rada, znoja i stresa koje mediji svojim akterima donose. Tačnije, tražeći pare za ono što proizvodi.

Međutim, ukoliko se nastavi trend koji je u samo nekoliko dana počeo da preoblikuje medijsku scenu planete, biće to samo još jedan dokaz da ponekad ne treba poznavati teoriju – jer to je dobar način da promenite praksu u svoju korist. Upravo to se i događa – Mardokove glasne rečenice upućene Guglovom servisu za prikupljanje i distribuciju vesti, koji je on video kao mašinu koja mu otima novac, bio je primoran najpre da malo „zavrne slavinu“ i svojim posetiocima ponudi samo pet besplatnih vesti – potom sledi prijateljsko podsećanje da za ostatak treba platiti.

I kad smo pomislili da je to, za početak, već priličan ustupak Mardoku i medijima uopšte, usledio je nov i apsolutno drugačiji od svega što je do tada stizalo iz upravne zgrade „kralja pretraživača“.

Citiramo „Glas Amerike: „Najveći internet pretraživač Gugl ponudio je medijima opciju da privuku onlajn korisnike, koji bi plaćali za njihove usluge, a da ne moraju da blokiraju svoj sadržaj na pretraživaču. Ova ponuda je po svemu sudeći rezultat kompromisa posle pretnji medijskog mogula, Ruperta Murdoka da će da ukloni tekstove svojih medijskih kuća sa pretrage Gugla ukoliko mu se za to ne plati.„

Au, ovde stvari postaju definitivno ozbiljne. Gugl baš nema reputaciju nekog ko pravi strateške greške – ovde je neko seo, mesecima lupao glavu i na kraju zaključio da ne treba ulaziti u bitku sa Mardokom, zapravo medijima – Rupert je ovde samo personifikacija, mada veoma bitna. Plati, obriši neke stare linkove  koji vode do tekstova u kojima su bili „dokazi“ da je zemlja ploča i – vozi, Miško!
newscorpLink koji vodi do prikaza cele situacije onako kako je vidi „Glas Amerike“ (doduše, ne baš ekspert za mnogo toga, ali zato ekspert za liferovanje nečijih „zvaničnih stavova“ u novinarske uzuse) kazuje nam, ipak, malo. Zapravo, ponavlja, najvećim delom, ono što već znamo.

Suštinska novost (ne za svakog, naravno) je da će Gugl odsad svim medijima koji to hoće plaćati za vesti do kojih posetioce vodi svojim živahnim kracima. Dobra vest za medije, dobra vest za Gugl, dobra vest i za čitaoce, čak i one koji ne misle da je „plaćanje“ dobra vest.

Dobra je jer podrazumeva prave kvalitetne i istinski vredne sadržaje – nikakvi mali igrači koje su nam najavljivali i koji će uskočiti u „prazna kola“ ovde ne postoje.

Postoji samo plaćeno, veoma skupo i nenadoknadivo novinarstvo. Sve ostalo su, čak i ovaj blog post, tekstovi koje možete shvatiti ozbiljno, ali i ne morate. Nije ovo priča o Windowsu i Linuxu, o MS Officu i Open Officu ili već tome slična skaska.
Novinarstvo, pravo i slobodno, moguće je samo kad je oslobođeno „besplatnih sadržaja“ – upravo su oni najskuplji i guše slobodu. Sve ostalo je potrebno i dobrodošlo, ali nije novinarstvo i nema objektivnost kao zanatski imperativ.

I da nam ne promakne – Mardok se, ovako star, posredno izborio i za prava drugih. Citiramo još jednom deo teksta koji možete videti i u celini:
„Iznenadjujući potez je načinjen pošto se proširila vest da je vlasnik Njuzkora, Rupert Murdok, u pregovorima sa Majkrosoftom da njegova izdanja budu dostupna ekskluzivno na pretraživaču Bing, gde će onlajn korisnicima da naplaćuje usluge. Džon Riding, izvršni direktor britanskog „Fajnenšal tajmsa“, kaže da podržava taj potez.

„Ovo je vrlo interesantno i bitno za medijsku industriju, jer postoji mnogo izdavača koji još nemaju sistem za naplatu onlajn usluga, a gube profit od oglasa.“
Prodaja novina opada širom sveta, medjutim vebsajt lista „Fajnenšal tajms“ prijavljuje dobitak od 30 odsto i 22 odsto više pretplatnika.

„Mi smo već uspostavili uspešan model zarade i beležimo sve više pretplata i dobiti od njih.“

Tu je i poenta – prvi pronalazači poslovnog procesa koji donosi profit, zapravo vraća ga tamo gde mu je prirodno mesto, već postoje. Sad sledi velika reorganizacija i rekompozicija snaga u novinarstvu i – jedan od stubova demokratije ponovo će biti na mestu koje mu je davno dodeljeno.
A Mardoka i Gugl u toj priči jednoga dana teško da će iko pominjati.

P.S. Ovaj tekst izlazi iz tastature vlasnika malog medija koji od juče sarađuje sa jednim od dva najveća srpska agregatora vesti. Možda mislite da je to pritivrečno viđenju iznetom u  tekstu, ali imajte na umu da su i poslovni modeli ovde drugačiji.
Zato to i spada u drugu priču…

Gornja fotografija preuzeta odavde.

Donja fotografija preuzeta odavde.

2 thoughts on “Ipak kraj besplatnih vesti na Internetu?

Leave a Reply