Naravno, ali pod jednim bitnim uslovom. Kojim? Odgovor je, pretpostavljam da razumete zašto, u nastavku…
Kad sam počeo da se bavim ovim „poslom“, koji nije ni malo bezazlen i relaksirajući kako mi se to u prvim nedeljama činilo, sintagma o blogovanju kao iznošenju potpuno subjektivnog mišljenja mogla je, baš kao i danas, da se pročita na toliko mesta da nisam ni pomislio da postavim sebi pitanje u kojoj meri je to tačno.
Danas, međutim, stvari ne posmatram ni izbliza tako pojednostavljeno, posebno od kad sam video da „subjektivni stav“ često znači odsustvo bilo kakvog stava ili, što je još gore, običnu lenjost – nedostatak energije da se temi koju bloger „posmatra i razmatra“ posveti više pažnje nego što to njegov vlastiti perceptivni aparat može da obuhvati.
Drugim rečima, iza tog ne baš srećno izabranog naziva, često je moguće uočiti samo niz ničim filtriranih utisaka pri čemu se u istom položaju nalaze opaska o toploj kiseloj vodi u tropskoj noći i suštinski vredna misao izrečena na, recimo, nekom skupu.
Idemo sad in media res – u srž stvari: ako pišete, budite subjektivni do mile volje – to je najbolji način da ostanete bez čitalaca. Naravno, ako vam je do čitalaca stalo, budući da to svakako nije neophodna stavka u inventaru blogovanja.
Odmah ću obradovati i one koji se ne slažu sa ovim pogledom: možete biti i subjektivni i steći pristojan blogerski ugled. U tom slučaju, uslov je samo jedan – morate imati šta da kažete, morate biti potpuni gospodar materije od koje gradite tekst, dakle morate biti utemeljen, jasan, superioran i rečit komentator. Kako to izgleda u praksi pročitajte prateći ovaj link. Tu je jedan od tekstova koji je nastao u blogerskoj „radionici“ Mahlat koja i zna i ume da piše, a da pri tom, ama baš svaka rečenica odiše jasnim stavom. Možete se, naravno, slagati sa njom, možete biti na drugoj strani, ali to uopšte nije nužno za njenu reputaciju i kvalitet tekstova – ona je bloger, komentator, kolumnista – i zna kako treba ređati rečenice.
Pristalicama subjektivnog blogovanja ipak ne preporučujem nikako da se olako prepuste svojoj želji da celom svetu saspu u lice šta o njemu ili o ma čemu misle. Treba znati jedno: subjektivno pisanje zahteva da ste, ponajpre, subjekt, da imate žestoko utemeljen autorski identitet i da ste u stanju da sa dve – tri metafore ili, da budemo skromniji, poređenja, „ulovite“ čitaoca koji neće zbrisati nakon petog reda vašeg teksta.
Tu i jeste „kvaka“. U naslovu ste naišli na pitanje sme li bloger da bude subjektivan koje će pristalice blogovanja kao nužno subjektivnog pisanja smatrati nepotrebnim. Za njih je to conditio sine qua non – uslov bez kojeg se u blog ne može. Blogowski je možda i najpoznatiji pristalica te škole blogovanja koja subjektivnost smatra nužnim delom same definicije bloga. No, njemu čitanost koju ima daje pravo na takvo shvatanje.
Teza koja se ovde iznosi, pak, kaže da najveći broj blogera nema potrebe da piše komentare na određene teme niti da prepričava svoje subjektivne stavove – zašto bi navodili opšta mesta pod firmom svog mišljenja? Mnogi od nas, na žalost, pod svojim mišljenjem podvode, zapravo, samo mejnstrim shvatanja o mnogim stvarima koja se majstorski uvuku u svest i koja zaista počnemo da tretiramo kao svoje mišljenje. A nije – prodali su nam ga nebitno kako.
Niko vam ne može niti treba oduzeti pravo na vlastiti stav i sopstveno mišljenja – jedino to možete vi sami sebi da učinite. I to tako vešto da će neukost primetiti i vaša mama, baka, žena, ljubavnica ili već bilo ko, ako mu/joj je stalo do vašeg teksta, ali nećete vi sami.
Ako ste već u blogerskim vodama, pišite o onome što vam leži. Toliko je dobrog „materijala“ oko nas da i u najdosadnijem danu ima nečega vrednog da bude zabeleženo.
Ukoliko niste izrazita autorska ličnost koja je svoj jak stvaralački identitet izgradila do mere koja vam omogućava da zaista privučete (pa i naljutite) čitaoce upravo svojim subjektivnim opaskama, zar nije jednostavnije i po vas i po čitaoce da pišete na drugačiji način?
Neka ljudi koje sam pomenuo i ne samo oni, (Naravno da u Blogolandiji ima još blogera tog usmerenja – pravi primer je Mooshema i njen najnoviji post koji je, kako smo to već navikli, minijaturna studija ljudskog ponašanja u okruženju u kojem živimo ili Bluesman koji ume žestoko da nacilja u srž stvari, Džangrizalo koji opravdava svoj nick urnebesnim tekstovima…) pišu na svoj način, moja skromna preporuka svakom je da piše po meri svog senzibiliteta. Jeste, i to se može nazvati subjektivnim, ali pretpostavljam da vam je jasna razlika.
Blog je bar platforma koja vapi za daleko više oblika izražavanja i tema nego što ih danas u Blogolandiji ima. Upravo juče je na blogu Dejana Vesića izašao odličan tekst o biciklistima u Beogradu i zamkama koje koje ih vrebaju na sve strane, da ne pominjem još more takvih primera, na sajtu Fotomanijaka uvek imate stručne prikaze novih modela foto aparata, Dezareo na svom blogu gotovo da pravi malu “školu dobrog zvuka”… Zašto ne bi dali svoj doprinos takvom pisanju, odnosno obogaćivanju Blogolandije temama koje nisu česte, a itekako su zanimljive i korisne?
Ovde bi slobodno mogla da ostane tačka, ali mira mi ne da još jedna „kontra“ na račun shvatanja da postovi nužno moraju biti subjektivni.
Na svakom blogu nalazi se uvek znatno više tekstova u kojima autori teže da budu objektivni, jer je to jedini način da budu i cenjeni. Ako pišete o PR-u, zar ne težite potpunoj objektivnosti? Ili o društvenim medijima? Ili jednostavno pišete priče?
Nije, dakle, blog nužno subjektivna platforma niti „carstvo slobode“, bar ja to ne vidim. Blog je sloboda autora da izabere o čemu će pisati, a ako je taj izbor stručan, onda mu je objektivnost imperativ. Hoće li na, na primer, na blogu posvećenom fotografiji bloger reći „da to je sjajan aparat, ali ima sto loših osobina i mrzim ga“? Naravno ne.
Ne zaboravite još nešto – ako niste izraziti pisac, subjektivnost koju budete plasirali nama čitaocima biće naprosto dosadna. Jer, pisati subjektivno je najlakše – ne treba vam ni malo više truda nego što ga ulažete u kuckanje po tastauri. No, koliko je to lako, toliko je pisanje jakih autorskih tekstova, polemičkih i zapaljivih, pitanje talenta i umeća koje se dugo uči.
Kao i u životu, treba samo ići svojim putem.
Fotografija preuzeta odavde.
Odlican blog post,
pozdravi od Marka Dream Vlasica i dezarea iz Majdanpeka
Hvala ti sto si pomenuo nas koji se trudimo da subjektivnost ne bude presudna….pozdrav
Verovatno grešim, ali pišem kako mi “dune”. Trenutno ne umem ni objektivno, ni subjektivno… 😀
Да само само још мало сачекао, пре него сам почео, и да је имало овог текста, све би ми било мнооогооо јасније.
Uz veliko poštovanje koje sam razvio usled samo par dana praćenja ovog bloga,
i bez i malo želje da uvredim/povredim, naprotiv – ne slažem se.
Sjajan tekst! Odlican!
Jos jedna stvar koju blogeri imaju u rukavu, ako prionemo na u nasoj Blogosferi tako omiljeno poredjenje s novinarima (pa i kada je objektivnost u pitanju) je sto se njihovi stavovi i pisanija ocrtavaju kao u snegu, i svako se suocava s posledicama svog ponasanja…
Ako kazes: “ja ovo vidim ovako” ili “osecam ovo” onda subjektivno postaje objektivna istina o tvom dozivljaju necega koju niko ne moze da spori.
Problem se javi ako zapnes da svoju istinu nametnes kao opsteprihvacen postulat.
Druga zamka je tehnika pisanja. Ako si dosadan il’ nepismen, dzaba ti stav, ljudi nemaju razlog da se smaraju.
@dezareo
@markodream
Drago mi je što ste lako shvatili suštinu, jer to je znak da sam bio jasan: ako bi svi iznosili samo subjektivna zapažanja o ma čemu, na koga bi se mi pozvali kada bi, recimo, želeli da nabavimo i koristimo kvalitetne zvučnike, razlikujemo detalje koji jedno izvođenje čine boljim od drugog…Volim ja da pročitam i lične stavove i mišljenja, naravno, ali i profesionalci u ma kojoj oblasti vole da se poštuju objektivna pravila koja su od njih i načinila profesionalce. 🙂
@Вуле
Vule, ja sam ovo shvatio kao pohvalu. Kad od Džangrizala stigne pohvala čoveku ostaje samo da kaže kako je, ponajpre, zadovoljan što je shvaćen. 🙂
@fatespinner
Ni govora o tome da mi neslaganje smeta – uvek je zanimljivo čuti drugačije argumente.
Bilo bi mi zadovoljstvo da ih pročitam.
@Charolija
A što bi grešila – tako i piši. Na radost svih nas! 🙂
@Linga
Setila si me situacija koje su se sigurno i tebi događale i događaju: dođe mlada osoba i kaže kako bi da piše komentare o, na primer, kulturi. Ja pitam zašto ne bi, za početak, našla nešto zanimljivo na današnjoj pijaci.
“Ah, tamo je takva gužva..”
Mislim da si me razumela.
@drnch
Subjektivno je objektivan doživljaj samo za subjekta tog doživljaja, ne nužno i za okolinu.
No, zaista nisam imao nameru da idem sve do dubokog psihološkog poimanja i razgraničenja subjektivnog i objektivnog. To bi, mislim, bilo preteško za ovaj post.
Objektivnost o kojoj ovde govorim odnosi se na egzaktne činjenice: da li je kvalitetniji ovaj ili onaj aparat, fotelja, muzički instrument…Tačno je da bi i te ocene mogli nazvati subjektivnim, ali one su egzaktno proverljive. Zato je i teže pisati objektivno, jer to zahteva trud uložen u tu proveru.
Subjektivno, a vrhunski, mogu pisati samo utemeljene jake ličnosti, talentovane i dovoljno zanimljive. Bilo bi loše kada bi smo svi bili takvi, kao što bi bilo loše kada bi svi po ceo dan čitali Tolstoja. Ko bi radio?
Blogolandija je dovoljno velika da primi sve blogere. Šta više, ima ih, po mom mišljenju, previše na jednoj, a premalo na toj drugoj “objektivističkoj” strani. Uz sve mane koje ta podela ima.
Kažu da je “lepota u očima posmatrača”, tj. na “objektivnu stvarnost” u svakom slučaju gledamo na subjektivan način. To je neizbežno. Međutim, lepo si podvukao najbitniju stvar – objektivna subjektivnost mora imati podlogu u činjenicama (do kojih obično vode linkovi u tekstu). I grubo kršenje toga je kad neko pokušava da po svaku cenu nametne svoje viđenje stvari bez adekvatne argumentacije.
Uostalom, svako neka piše kako hoće, a čitaoci će samim svojim (ne)postojanjem reći da li je to OK. Ne može niko da isteruje neku svoju subjektivnost, ako to niko neće da čita. Ustv. može, ako piše za svoju dušu, a ne i za još po nekog…
U danasnje vreme, uglavnom nije preteran problem pronaci parametre kojim ce se, na blog nivou, potkrepiti nesto sto smatramo kvalitetom.
Problem je bas u tom definisanju kvaliteta… kao i stavu-poruci bez koga je svaki tekst prilicno “suv”.
Da li je Mp3 plejer kvalitetan? Pa, zavisi kako ocenjivac definise stvar…
Tu neizbezno zalazimo u subjektivnost i vazno je da svoju ocenu ne proglasavamo apsolutnom istinom.
Primencujem prilicno blog-tehnokratije koja se bavi bas zasipanjem citalaca linkovima, citatima i statistikama bez kvalitativne nadgradnje podataka nekim stavom.
A inace, objektivna je istina da bih subjektivno voleo da blogove pisu “utemeljene jake ličnosti, talentovane i dovoljno zanimljive.” Ali sad, sta je tu je… kako na ulici tako i u blogosferi.
Tolstoj po ceo dan nije dobar, mora i da se radi ponesto..
Moram da otkrijem cime se ja vodim u pisanju “subjektivno objektivnog” prikaza nekog od novih fotoaparata.
Trudim se da predstavim nesto sa svim svojim dobrim i losim stranama – na prvom mestu. Dalje da tom uredjaju pronadjem mesto da trzistu. Cesto dobre stvari koje se pojave – dese, u lose vreme nikad ne postignu uspeh na trzistu. Dakle analiza trenutnog trzista – konkurentskih modela.
Po meni je greska pisati o necemu a to ne staviti u “kontekts” trzista i konkurencije.
A to je nesto sto necete naci ni u jednom casopisu koji se time bavi.
Sledeca stvar… u “strucnim casopisima” posebno domacim NEMA LOSIH OCENA.
Iz price sa novinarima, koji pisu takve tekstove sam saznao da ako je neki uredjaj toliko los – jednostavno nece ni napisati review – kako bi zadrzali dobru saradnju sa distributerima – oglasivacima. Dakle nema losih ocena – da li je to OBJEKTIVNO?
Uzecu primer svog teksta o Olympus akciji za povracaj novca i poklone uz kupovinu,
http://fotomanijak.com/olympus/olympus-promocija-ustedite-do-120-eura-za-kupovinu-dodatne-opreme/
Ok, super akcija, ali sama procedura za ostvarivanje povracaja novca i dobijanja dodatne opreme – blagi horor.
Nadjite mi jedan tekst u stampanim medijima – koji je dao ocenu ove akcije – nema!
@Drnch: Slažem se s tobom. Evo baš pre neki dan otišao da zamenim life-long-warranty slušalice koje nisu potrajale ni mesec dana. I opet sam uzeo drugi proizvod iste firme, jer su mi se mnooogo svidele, a račun je tu da možemo opet da se žalimo 🙂
I upravo tako i vidim stvarnost bloga – možda nekada i znam šta je objektivno, ali ga prosto naprosto neću. Svaki sadržaj, objektivan ili ne – u nekoj meri u kojoj JA to odaberem, utiče na moj SUBJEKTIVAN stav o pojedinoj stvari.
Slažem se da treba biti “majstor” – imati šta reći, i umeti to iskazati. Ali iz ovog teksta, nekako imam utisak da, ma šta je autor subjektivno imao za cilj, objektivno mi je rekao:
1. Ne možeš pisati bez pripreme i znanja o temi – naprosto, izvidi, daj se malo pripremi, a ne ono “zareži olovku pa udri u ime prava na mišljenje”
2. Budi kompletna ličnost i dozvoli da se to vidi – to će svakako doneti uspeh.
Sa obe poente se slažem. Ali – svi mi rastemo i menjamo se. Pa svaki tekst koji se nateram da napišem tri puta zaredom na kraju ispadne bolji od prvog, i primeri su mi sufisticiraniji, i iskaz sažetiji (što ovaj koment svakako nije, i izvinjavam se zbog toga).
A kompletnu, ispunjenu ličnost će svako prepoznati – ona prosto ima SVOJ ŽIVOT da podeli sa čitaocem, pa sad – ako to ne valja, onda ti on/ona ne valja i čarolija tog života nije za tebe, pa se uzdrži od čitanja, ali jedno je sigurno – UVEK je prepoznatljiva i to je važan plus za subjektivnost (i samo pod tim uslovom).
@Pedya
Da, neka piše svako kako odgovara njemu. Na nama je da kod nekog volimo njegove utemeljene stavove, a kod drugog kredibilitet i znanje kad nam piše o temama kod kojih ne postoji ono “može tako, a može i ovako.”
@drnch
Ima ona misao Kolakovskog: Ako u nešto želiš da veruješ, uvek ćeš naći argumente u korist svoje tvrdnje. To stoji, ali ako mi autor piše o merljivim stvarima ipak je veoma sužen prostor u kojem može da me “dribla” i iznosi stavove, a ne činjenice.
Nema baš mnogo ljudi na svetu do čijih mi je stavova o ovome ili onome stalo, ali ima mnogo stručnjaka do čijeg mišljenja držim.
Stavovi su kvarljiva roba, činjenice nešto manje.
A da apsolutne objektivnosti nema, to već možemo smatrati aksiomom!!
@Fotomanijak
Upravo sam pročitao, po mom shvatanju, dve bitne stvari: ti pišeš više nego objektivno o novim proizvodima, nemaš potrebe da “kliziš po tekstu”, da “budeš obazriv” kako se oglašivač ne bi pobunio i otišao. Zato ti verujem i zato ću prvo tvoje recenzije da pročitam kad obnavljam opremu. (Ja sam fan fotografije nezavisno od posla koji radim.)
Zato sam i naveo tvoj blog – primer da pisanje na potpuno realnim, zasnovanim sudovima bez uticaja sa strane i bez subjektivnosti itekako treba Blogolandiji i svima nama. Odlična potvrda mojih reči, bar ja tako to doživljavam.
@fatespinner
Nemoj me pogrešno shvatiti, ali ja iz tvog teksta ne vidim ništa što protivreči mom viđenju. Potrebno je i jedno i drugo, i subjektivno i objektivno, ali kad na blogu čitam recenziju nekog proizvoda želim egzaktne podatke i stručni zaključak. Zar ne?
Ako ne protivreči onda smo se složili, samo ja takav utisak iz teksta nisam imao 🙂 mea culpa
Oko onog Tolstoja (samo malo offtopic), možda više vezano za temu tzv “brendiranja” svega i svačega: Svi smo skloni da sve delimo na male i velike stvari. Isto tako i sa blogovima i temama, a bogami i sa Autorima… Mislim da nam se baš taj prezir prema MALOM i (samo naizgled) nebitnom – vrlo često obija o glavu.
Kada bi svi od poslednjeg šalterskog službenika, do ministra – pokušavali da OZBILJNO shvatamo ono čime se bavimo, ovo bi bila neka druga zemlja
Šes puta napisah komentar i obrisah a tekst sam pročitala duplo više puta.
Ako je pitanje sme li bloger da bude subjektivan odgovor je sme. Post je isto kao kolumna, iznosiš svoje vidjenje stvari. Ni sad nisam sigurna da cu uobliciti ono sto mislim.
Ako si dovoljno objektivan posmatrajući stvari možeš sebi dozvoliti da budeš i subjektivan, to jest, kad na kraju želiš da kažeš nešto tu proradi subjektivnost i nema tu mnogo dileme.
Sto se tice onoga sto je Linga pomenula o poredjenju novinara i blogera, izbegavah da se uključim u tu temu iz prostog razloga što očigledno svi mešaju novinare i kolumniste, odnosno novinare i blogere. Novinar ne sme da bude subjektivan a kolumnista sme.
Kad obradjuješ agencijusku vest ili jendostavno praviš izveštaj nema tu mnogo razmahivanja, prosto radiš jedan tehnički deo koji ti je neko podmetnuo. Kad o toj istoj vesti pišeš kolumnu ili post e tu već možeš da kažeš šta misliš.
Saglasna.
U stvari, posle dva dana razmišljanja samo ovo – kad želim nešto da napišem a što se ne odnosi na mene nego na neku društvenu pojavu izbegavam da čitam okolo šta je ko rekao na tu temu da bih uspela da iznesem svoje mišljenje, tek kad napišem bacim se na čitanje u tome mi je nekako poenta blogovanja. Drugo je kad bloguješ profesionalno u ime nekog drugog ili u ime profesije kojom se baviš.
Nisam baš sigurna da sam uspela da kažem šta sam htela, za to bih napisala komentar dužine tvog posta ali otprilike to.
Subjektivna sam, mogu sebi to da dozvolim, tolike godine posmatram ”objektivnu stvarnost” da sad mogu sebi da dozvolim da budem subjektivna pa da krajnje subjektivno kritikujem. I ponekad mi je žao što pišem kako pišem pa mi se najbitnje u postu nekako ne vidi, svako se kači za ono što mu odgovara.
I stalno insistiram na subjektivnosti tokom komentarisanja ali me svi ignorišu.
Očajan mi komentar, ne umem da skupim misli u vezi ovoga al’ evo ga. Možeš da ga obrišeš kad pročitaš 🙂
Izbrisi ga, pogle koliki je, posle cu da skratim 🙂
– G. Miodraze ,pogledao sam vas WEB, compani, blog sve zahvaljujuci druzenju sa Ekspres Kovinom (sva deca su nasa deca) i ja koristim tu parolu: Ravi de te connaître…